Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić izjavio je da su povremene nestašice peleta i ograničenja prodaje nastale jer je veliki broj domaćinstava prešao sa struje na grejanje peletom i počeo da ga kupuje tek u septembru i oktobru 2025, kada su zalihe već bile pri kraju, što je dodatno povećalo uvoz.
Kako je naveo, stanje na tržištu nije isto svuda – razlikuje se od regiona do regiona i od stovarišta do stovarišta.
Najkritičnije je u Vojvodini, Šumadiji i južnoj Srbiji, gde postoji malo fabrika peleta, a postojeći proizvođači imaju ograničene kapacitete.
Glavonjić je istakao da mnoga domaćinstva nisu bila upoznata sa načinom funkcionisanja tržišta peleta, pa su kasno krenula u nabavku, kada su stovarišta već bila prazna. Domaće fabrike ne mogu brzo da povećaju proizvodnju, zbog čega je morao da poraste uvoz.
Uvoz u novembru i decembru donekle je stabilizovao tržište, ali je već sredinom januara potražnja ponovo naglo porasla.
Prethodne tri zime bile su blage, pa su ljudi trošili manje peleta i kupovali ga postepeno. Prošle zime fabrike su čak morale da spuštaju cene zbog viškova, pa je grejanje na pelet bilo vrlo povoljno. Sada je situacija obrnuta – zbog masovnog prelaska sa struje na pelet, potražnja je mnogo veća nego ranije.
Cene peleta se kreću do oko 47.000 dinara po toni, dok je najpovoljniji direktno iz fabrika, gde se trenutno prodaje po 36.000–38.000 dinara. Ovu mogućnost najviše koriste potrošači u jugozapadnoj Srbiji, gde u većini opština postoji barem jedan proizvođač.
