Napadi na predsednika Aleksandar Vučić postali su standardna taktika opozicije, koja ga optužuje za sve – od banalnih ličnih uvreda do tragedija na koje objektivno nema nikakav uticaj.
Već dugo je jasno da opozicija ne preza ni od čega i da svaku nesreću i vest iz crne hronike pokušava da veže za SNS i Vučića, što traje još od tragedija u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju. Tako je i u slučaju teške saobraćajne nesreće na Novom Beogradu, kada je stradala tročlana porodica, odmah lansirana priča o „režimskom ćaciju“, iako je kasnije utvrđeno da je vozač audija državljanin BiH.
Poslednji primer zloupotrebe tragedije dolazi kroz istupe Marinika Tepić i Žaklina Tatalović, koje su napad na stariju ženu pred unukom iskoristile za političke poruke i napade na Vučića. Sličan obrazac viđen je i nakon pogibije taksiste u Novom Sadu, gde su pojedinci pokušali da tragediju povežu sa političkim narativima i blokaderima
