Zamenik iranskog ministra zdravlja, Ali Džafarijan, saopštio je danas tragičan bilans dosadašnjih američko-izraelskih napada na Iran. Prema zvaničnim podacima, do sada je poginulo najmanje 1.255 osoba, dok je više od 12.000 ljudi ranjeno.
Džafarijan je istakao da su žrtve napada širom zemlje pretežno civili, a posebno zabrinjava podatak da je među stradalima čak 200 dece, kao i 11 medicinskih radnika. Pored ljudskih gubitaka, bombardovanje naftnih postrojenja izazvalo je i ozbiljnu ekološku pretnju, jer se nad glavnim gradom Teheranom nadvio toksični dim.
Podsetimo, Sjedinjene Američke Države i Izrael započeli su napade 28. februara, nakon što su diplomatski pregovori o iranskom nuklearnom programu završeni bez dogovora. Iran je ubrzo odgovorio gađanjem ciljeva u regionu, navodeći kao razlog američko vojno prisustvo.
Vojni odgovor Irana i oštre poruke
U međuvremenu, Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) tvrdi da su iranske snage uspele da unište „skoro deset” naprednih američkih radarskih sistema u Persijskom zalivu. Portparol IRGC-a, brigadni general Ali Mohamed Naeini, uputio je oštru poruku Vašingtonu, naglasivši da će o kraju rata odlučivati Teheran, a ne Amerika. On je takođe izjavio da je američki predsednik Donald Tramp „frustriran i potpuno zbunjen” iranskim operacijama iz serije „Pravo obećanje 4”.
Kao direktan odgovor na napade na svoja skladišta nafte, iranska vojska je saopštila da su njeni dronovi uspešno gađali izraelsku rafineriju nafte i gasa, kao i rezervoare goriva u Haifi.
Predsednik iranskog parlamenta, Mohamed Baker Kalibaf, odbacio je mogućnost skorog primirja. On je poručio da Iran ne traži prekid vatre, već da agresoru treba „udariti šamar” kako bi se sprečili budući napadi, uz opasku da će Teheran prekinuti viđen obrazac po kojem Izrael funkcioniše kroz ciklus „rat-pregovori-prekid vatre”.
„Plavi štit” za zaštitu istorije
U senci ratnih razaranja, Iran pokušava da spase svoju bogatu istoriju. Direktor za očuvanje kulturne baštine, Mohsen Tusi, potvrdio je da je međunarodni simbol zaštite, „Plavi štit”, postavljen na više od 120 muzeja i istorijskih lokaliteta širom zemlje, uključujući provincije Fars, Hamedan i Istočni Azerbejdžan, kako bi se ovi neprocenjivi objekti sačuvali od eventualnog bombardovanja.
