U političkim krugovima Banjaluke sve glasnije odjekuju tvrdnje da bi visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, Kristijan Šmit, mogao da iskoristi poslednje sate svog mandata kako bi doneo odluku kojom bi imovina Republike Srpske prešla u ruke centralnih vlasti. Iako ga zvaničnici iz RS ne priznaju kao legitimnog predstavnika, upozoravaju da njegov potez može imati dalekosežne posledice.
Minić: Očekujem potez nalik onom Inckovom
Premijer Republike Srpske, Savo Minić, izneo je zabrinjavajuće informacije prema kojima bi Šmit pred svoj odlazak iz Sarajeva mogao da potpiše takozvani zakon o imovini. Tim aktom bi se, kako navodi, nadležnost nad imovinom koja je sada u vlasništvu entiteta prebacila na nivo Bosne i Hercegovine.
Minić je ovu najavu uporedio sa postupcima bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka, koji je, kako je podsetio, na samom aerodromu, neposredno pre napuštanja funkcije, doneo važne zakonske izmene.
- Podsećam da je Incko na izlaznim vratima nametnuo dopune Krivičnog zakona BiH – rekao je Minić. – Sada od Šmita očekujemo sličan scenario. Imamo saznanja da će pokušati da progura zakon o državnoj imovini. Svaka njegova odluka do sada išla je na štetu srpskog naroda – dodao je on.
- Premijer RS je naglasio da institucije entiteta neće ostati pasivne.
- Ne možemo da sedimo prekrštenih ruku. Spremni smo da donosimo odluke koje ćemo i sprovesti u delo – poručio je Minić.
- Dejtonski sporazum na udaru?
- Minić je ranije objašnjavao da prema važećem Dejtonskom sporazumu imovina pripada entitetima, te da bi svaki pokušaj usvajanja zakona o državnoj imovini na nivou BiH bio neustavan.
- U Dejtonskom sporazumu jasno piše da je imovina u nadležnosti entiteta, osim pojedinih pitanja koja su posebno regulisana. To je temeljni dokument kojim je okončan rat i niko nema pravo da ga sada jednostrano menja – istakao je Minić.
Prema nacrtu zakona o državnoj imovini Bosne i Hercegovine, do kojeg su pojedini mediji došli, predviđa se da sva državna imovina pripada BiH, dok bi entiteti mogli da zadrže samo onu imovinu koja im je neophodna za obavljanje njihovih nadležnosti. Takođe, predviđeno je da su sve promene vlasništva nad imovinom koje su usledile nakon raspada Jugoslavije ništave, što bi otvorilo prostor za poništavanje dosadašnjih vlasničkih odnosa.
