Cene nekretnina u najtraženijim delovima Grčke za kupce iz Srbije porasle su u poslednjih pet godina najmanje 50 odsto, a naši građani i dijaspora sve češće nastupaju kao investitori i preprodavci, a ne samo kupci za lični boravak.
Suvlasnik agencije Hellas nekretnine Nenad Marinković kaže da na severu Grčke, pre svega na **Halkidiki**ju i u regiji oko **Solun**a, cene od 2020. rastu 10–15 odsto godišnje, uz stalno rastuću potražnju. Od prošle godine, pored kupaca iz Srbije i Severne Makedonije, aktivni su i Rusi i Ukrajinci, pa se za jednu nekretninu često nadmeće i desetak zainteresovanih.
„Ponuda je ograničena, potražnja ogromna i to gura cene naviše. Stan koji je pre tri godine vredeo 70.000 evra sada ide i do 110.000“, navodi Marinković. Dodaje da su pojedini delovi, poput Jonske obale od **Lefkada**e do Sivote, povoljniji, ali manje zanimljivi kupcima iz Srbije zbog udaljenosti.
U Solunu se kvadrat prodaje od 1.800 do 3.500 evra, u zavisnosti od lokacije i stanja, a interesovanje raste i za obližnja primorska mesta poput Peree, Nee Epivates i Agia Triade, gde se apartmani mogu izdavati tokom cele godine.
Direktor predstavništva agencije Grekodom u Beogradu Dušan Hajduk-Veljković ističe da su nekretnine do 100.000 evra danas prava retkost, dok je prosečna vrednost transakcije bliža 150.000 evra. Najtraženiji su manji stanovi oko 50 kvadrata za izdavanje, dok se veće nekretnine sa dvorištem najčešće kupuju za ličnu upotrebu. Prosečan godišnji povrat ulaganja kreće se između pet i šest odsto.
Istovremeno, zvanični podaci pokazuju da stanovanje u Grčkoj postaje sve manje pristupačno lokalnom stanovništvu. Američko-grčka privredna komora upozorava na precenjenost stambenih nekretnina, rast cena i manjak ponude, dok država, između ostalog, povećanjem praga za dobijanje zlatne vize (od 250.000 do 800.000 evra) pokušava da ublaži pritisak na tržište.
