Cena zlata udvostručila se za samo godinu dana, a analitičari taj skok objašnjavaju spojem dubokih strukturnih promena i aktuelnih makroekonomskih pritisaka koji su ovaj plemeniti metal učinili znatno privlačnijim od drugih oblika imovine.
Ključni pokretač rasta je snažna kupovina centralnih banaka, koje već godinama unazad godišnje otkupljuju više od 1.000 tona zlata. Hrvatski ekonomista Ivica Brkljača navodi da prednjači kineska centralna banka, dok je u Evropi najaktivnija poljska. Nakon zamrzavanja ruskih deviznih rezervi 2022. godine, zlato se ponovo nametnulo kao sigurna rezervna imovina, bez političkog i kreditnog rizika.
Istovremeno, ponuda zlata raste veoma sporo – svega jedan do dva odsto godišnje – dok potražnja snažno ubrzava, što neminovno gura cenu naviše. Pored centralnih banaka, zlato masovno kupuju i institucionalni i privatni investitori kroz ETF-ove, ali i u vidu poluga i zlatnika. Snažan doprinos dolazi i od potrošnje nakita u Indiji i Kini, kao i od slabljenja dolara.
Podaci Svetskog saveta za zlato pokazuju da je potražnja u SAD prošle godine skočila čak 140 odsto, na 679 tona, najviše od 2020. godine, uglavnom zbog ulaganja u ETF-ove.
Prema Brkljači, zlato posebno dobija na atraktivnosti kada realni prinosi na obveznice slabe, usled inflacije, fiskalnih rizika i monetarnog popuštanja. Najveće zlatne rezerve i dalje drže SAD, potom Nemačka, Međunarodni monetarni fond, Italija i Francuska.
Finansijski stručnjak Milan Horvat ističe da centralne banke svesno smanjuju izloženost dolaru i američkim obveznicama, a povećavaju udeo zlata. Kao signal gubitka poverenja u dolar navodi činjenicu da je Federal Reserve snižavao kamatne stope, dok su prinosi na dugoročne obveznice ostali visoki.
Da li je vreme za prodaju?
Horvat smatra da će deo investitora iskoristiti priliku za kratkoročnu dobit, ali da dugoročni ulagači uglavnom ostaju pri zlatu jer razlozi rasta nisu nestali. Sličnog je stava i Brkljača, uz upozorenje da zlato može snažno oscilirati – kao što je između 2012. i 2015. palo oko 40 odsto.
Iako je zlato i ranije imalo snažne uzlazne cikluse, aktuelni rast spada među najizraženije u modernoj istoriji, uporediv sa skokom tokom globalne finansijske krize i pandemije, ali znatno intenzivniji.
