Cena bitcoina se u poslednja dva dana blago stabilizovala i porasla za oko 3.000 dolara, ali se i dalje zadržava ispod 90.000 dolara uoči sastanka američkih Federalnih rezervi. Tržišta čekaju signal o kamatnim stopama, koji bi mogao da utiče na dugoročnija kretanja kapitala.
Analitičari ocenjuju da je tržište trenutno defanzivno, uz nižu volatilnost i izražen oprez investitora. Bitcoin se jutros trguje oko 89.000 dolara, nakon što je januarski rast zaustavljen, a sličan trend beleži i ostatak kripto tržišta.
Prema rečima kripto analitičara Ivana Andrejevića, obim kupovine i prodaje se stabilizovao, ali je i dalje slab, što ukazuje na neodlučnost tržišta. Investitori su smanjili korišćenje pozajmljenog novca, a istovremeno nema ni većeg interesovanja za zaštitu od pada cena, što govori o oprezu, ali i nestabilnosti.
Pad cena poslednjih dana povezuje se pre svega sa institucionalnim investitorima – zabeležen je značajan odliv kapitala iz američkih spot bitcoin ETF-ova, što ukazuje na hlađenje institucionalne potražnje. Bitcoin se povukao više od 10 odsto u odnosu na januarski maksimum, ali analitičari smatraju da je reč o kratkoročnom povlačenju kapitala, a ne promeni dugoročnog trenda.
U makroekonomskom kontekstu, produženo zadržavanje visokih kamatnih stopa moglo bi da predstavlja prepreku za rizičnu imovinu, jer bi bitcoin morao da konkuriše prinosima na državne obveznice. Ipak, Andrejević ocenjuje da bi u takvom okruženju bitcoin sve više mogao da se posmatra kao dugoročno sredstvo očuvanja vrednosti, a ne kao brza investicija.
Geopolitička neizvesnost i rast rizika usmerili su deo kapitala ka tradicionalnim utočištima poput zlata i srebra, ali sagovornici smatraju da bi bitcoin, zbog dostupnosti i lakšeg čuvanja, mogao ostati stabilan uz postepen dugoročni rast. Očekuje se da Fed na predstojećoj sednici zadrži kamatne stope nepromenjene, što tržišta uglavnom već imaju uračunato u cene.
