Vojna operacija Sjedinjene Američke Države protiv Venecuela i tvrdnje o hapšenju predsednika Nikolas Maduro izazvale su snažan i gotovo jedinstven talas međunarodnih reakcija, uz upozorenja da bi posledice mogle biti dalekosežne po globalnu bezbednost i stabilnost.
Kina je saopštila da je „duboko šokirana“ otvorenom upotrebom sile, ocenjujući američku akciju kao hegemonistički čin koji grubo krši međunarodno pravo i ugrožava mir u Latinskoj Americi i na Karibima. Peking je pozvao Vašington da poštuje Povelju Ujedinjenih nacija i suverenitet drugih država.
Slično je reagovala i Rusija, čije je Ministarstvo spoljnih poslova zatražilo hitno oslobađanje Madura i njegove supruge, uz poruku da Latinska Amerika mora ostati zona mira. Moskva je podržala inicijativu za sazivanje sednice Savet bezbednosti UN, naglašavajući da je dijalog jedini održiv put izlaska iz krize.
U Latinskoj Americi reakcije su bile posebno oštre. Brazil je akciju SAD ocenio kao izuzetno opasan presedan, dok je Kuba napad nazvala „kriminalnim aktom i državnim terorizmom“. Čile je pozvao na mirno rešenje krize i poštovanje osnovnih principa međunarodnog prava, upozoravajući da vojna intervencija može dodatno destabilizovati region.
Iz Evrope su stigle poruke zabrinutosti i pozivi na uzdržanost. Francuska je poručila da se nijedno trajno političko rešenje ne može nametati spolja, dok je Španija apelovala na deeskalaciju i striktno poštovanje međunarodnih normi. Evropska unija saopštila je da pažljivo prati situaciju i podržava mirnu i demokratsku tranziciju, ali isključivo u okviru međunarodnog prava.
Generalni sekretar Ujedinjene nacije izrazio je duboku zabrinutost, upozorivši da američka akcija predstavlja „opasan presedan“ koji može imati ozbiljne posledice po globalni poredak i vladavinu prava. UN su pozvale sve aktere da se uzdrže od daljih vojnih poteza i uključe u inkluzivan dijalog.
Istovremeno, svetski mediji i analitičari upozoravaju na ekonomske posledice krize. Španski list El Pais navodi da bi sukob mogao izazvati novi skok cena nafte, čime bi bilo ugroženo nedavno smirivanje energetskog tržišta. Podseća se da je cena nafte krajem 2025. pala na oko 60 dolara po barelu, ali da bi nova nestabilnost mogla brzo preokrenuti taj trend.
U fokusu javnosti našle su se i informacije o navodnoj ulozi američkih obaveštajnih službi u lociranju Madura, što je dodatno podgrejalo debate o zakonitosti i legitimnosti cele operacije. Više država upozorava da bi normalizacija ovakvih poteza mogla otvoriti vrata sličnim intervencijama širom sveta.
Zaključak većine međunarodnih reakcija je jasan – bez obzira na unutrašnju političku situaciju u Venecueli, upotreba sile i hapšenje šefa suverene države smatraju se opasnim presedanom. Sve više glasova iz sveta poziva na hitnu deeskalaciju, povratak diplomatiji i rešavanje krize isključivo političkim i mirnim sredstvima.
