Još od legendarne scene iz filma 300, u kojoj spartanski kralj Leonida bira rat umesto diplomatije, način slanja političkih poruka drastično se promenio. Umesto glasnika i mačeva, savremenu diplomatiju danas oblikuju društvene mreže i digitalni kanali.
Sagovornici Glasa Amerike ocenjuju da su društvene mreže postale nezaobilazan alat političara i diplomata. Profesor Nik Kal sa Univerziteta Južna Kalifornija ističe da digitalna komunikacija ubrzava diplomatiju, ali da poruke često imaju i domaću političku svrhu, posebno kada ih šalju lideri poput Donald Tramp, poznat po dominantnom prisustvu na mrežama.
Ipak, bivša zvaničnica Savetodavne komisije SAD za javnu diplomatiju Vivijan Voker naglašava da digitalna diplomatija ne može zameniti lični kontakt, kulturu i obrazovanje, koji ostaju osnova dugoročnih odnosa među državama.
Profesor Horhe Hajne sa Bostonskog univerziteta dodaje da društvene mreže više nisu izbor, već nužnost – ko ih ne koristi, gubi prostor u globalnoj komunikaciji. On podseća da je od pojave Tvitera nastao i pojam „tweetplomacy“, dok se danas sve više koristi i TikTok.
Sagovornici se slažu da je sledeći veliki korak u diplomatiji primena veštačke inteligencije, koja može znatno ubrzati analize, pripremu pregovora i razumevanje međunarodnih odnosa, ali bez potpunog potiskivanja ljudskog faktora.
