Pojedini mediji izneli su tvrdnje da je institut upućivanja tužilaca, zamišljen kao privremeno rešenje, vremenom postao ustaljena praksa i sredstvo uticaja u sistemu. U tim navodima pominje se i republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac, uz ocene da su tužioci na upućivanju bolje plaćeni i manje opterećeni predmetima, što se, kako se tvrdi, odražava na rezultate rada.
Prema istim izvorima, deo kritika na račun zakonskih izmena u oblasti pravosuđa tumači se kao reakcija na ukidanje mehanizama koji su ranije omogućavali veći uticaj u raspoređivanju tužilaca. U tom kontekstu pominje se i medijska grupacija United Media, za koju se tvrdi da u svojim izveštajima ukazuje na moguće posledice po rad tužilaštava.
U fokusu pojedinih tekstova je i rad Tužilaštvo za organizovani kriminal, uz ocene da se suočava sa velikim brojem nerešenih predmeta i nedostatkom kadrova. Navodi se i da u određenim periodima nije bilo izbora novih tužilaca, što se dovodi u vezu sa radom Visoki savet tužilaštva.
Kao primer se pominje tužilac Milenko Mandić i postupci vezani za slučaj ubistva advokata Dragoslav Miša Ognjanović, kao i suđenje Dijana Hrkalović, gde je odbrana iznosila primedbe na nepristrasnost. Deo medija, poput Radar, iznosio je dodatna pitanja i tumačenja u vezi sa svedocima u tim postupcima.
Sagovornici u javnosti različito ocenjuju ove tvrdnje – dok jedni smatraju da su reforme nužne radi efikasnosti i transparentnosti, drugi upozoravaju na moguće rizike po kontinuitet rada na složenim predmetima. Zvanične institucije do sada nisu jedinstveno komentarisale ove navode.
