Svi znamo za legendarni poklič “Svi za jednog, jedan za sve!”, ali koliko nas zna da je neustrašivi D’Artanjan iz pera Aleksandra Dime zapravo zaista postojao? Njegov stvarni život bio je jednako uzbudljiv, pun intriga i opasnosti, baš kao i avanture koje smo gutali kroz stranice romana i gledali na filmskom platnu.
Mladi Gaskonjac stiže u Pariz
Iza maske književnog heroja krije se Šarl de Bac de Kastelmor (Charles de Batz de Castelmore), rođen početkom 17. veka u Gaskonji, na jugozapadu Francuske. Plemićka titula “D’Artanjan” zapravo je pripadala porodici njegove majke. Mladi Šarl ju je prisvojio kada je, naoružan samo mačem i ogromnom ambicijom, krenuo u Pariz kako bi izgradio vojnu karijeru.
Zahvaljujući preporukama i neospornoj hrabrosti, ubrzo je uspeo da uđe u elitnu jedinicu Francuske garde, a kasnije i u čuvene Kraljeve musketare.
Čovek od najvećeg poverenja Luja XIV
Za razliku od Diminog romana, gde se radnja vrti oko intriga kardinala Rišeljea, stvarni D’Artanjan je svoju karijeru izgradio nešto kasnije, služeći kardinala Mazarena, a zatim i samog kralja Luja XIV (Kralja Sunca).
D’Artanjan nije bio samo običan vojnik; bio je vrhunski operativac svog vremena. Kralj Luj XIV mu je poveravao najosetljivije državne zadatke. Najpoznatija akcija u kojoj je učestvovao bilo je spektakularno hapšenje Nikolasa Fukoa, tadašnjeg moćnog ministra finansija koji je svojim bogatstvom prkosio samom kralju. D’Artanjan je mesecima čuvao Fukoa kao njegov lični tamničar, pokazujući besprekornu odanost Kruni i otpornost na svaku vrstu mita.
Kako je nastao književni mit?
Nakon D’Artanjanove smrti, pisac Gasjen de Kurtil de Sandras (Gatien de Courtilz de Sandras) objavio je knjigu pod nazivom Memoari gospodina D’Artanjana. Iako je knjiga predstavljena kao biografija, bila je puna izmišljenih, preuveličanih priča i dvorskih skandala.
Skoro vek i po kasnije, veliki Aleksandar Dima u jednoj biblioteci nailazi na ovu knjigu. Bio je toliko fasciniran likom drskog i hrabrog Gaskonjca da je odlučio da ga iskoristi kao glavnog protagonistu svog remek-dela – “Tri musketara”. Dima je zadržao D’Artanjanov karakter, ali je radnju pomerio nekoliko decenija unazad kako bi u priču ubacio kardinala Rišeljea i Anu Austrijsku.
Herojska smrt na bojnom polju
Stvarni D’Artanjan, sada već ostareli ratnik i kapetan-lajtnant musketara, nije dočekao mirnu starost. Poginuo je onako kako je i živeo – u borbi.
Tokom Francusko-holandskog rata, pri opsadi Mastrihta 1673. godine, D’Artanjan je pogođen musketnim metkom u grlo dok je vodio svoje ljude u juriš. Njegova smrt duboko je potresla francusku vojsku, a legenda kaže da je sam Luj XIV izjavio da je izgubio svog najboljeg i najodanijeg slugu.
Danas, ime D’Artanjan predstavlja globalni simbol odanosti, prijateljstva i avanturističkog duha. Bilo da čitamo o njegovim stvarnim vojnim podvizima ili o onim fiktivnim u društvu Atosa, Portosa i Aramisa, njegova zaostavština nastavlja da inspiriše generacije širom sveta.
