Nakon prvog sastanka u Zagrebu direktora odbrane Hrvatske, Albanije i Prištine, analitičari ocenjuju da je trojni pakt, formiran prošlogodišnjom zajedničkom deklaracijom, zapravo usmeren protiv bezbednosnih interesa Srbije. Deklaracija predviđa jačanje vojne saradnje, zajedničke obuke i vežbe, veću interoperabilnost, kao i snažniju podršku evroatlantskim integracijama.
Profesor bezbednosti dr Miroslav Bjegović upozorava da ovaj savez predstavlja direktnu pretnju teritorijalnom integritetu Srbije, posebno kada je reč o severu Kosova i Metohije i delu Vojvodine. Prema njegovim rečima, pakt ima ofanzivni karakter, uključuje intenzivno naoružavanje kosovskih snaga i ne bi bio moguć bez prećutne saglasnosti NATO-a. On dodaje da Srbija, kao vojno neutralna država, ulaže u odbranu i poseduje dovoljno kapaciteta da odvrati potencijalne protivnike.
Bjegović smatra i da se u Hrvatskoj podstiče antisrpska atmosfera kroz javne događaje na kojima se promoviše muzika sa izrazito nacionalističkim porukama, što, kako kaže, doprinosi pripremi društva za buduće sukobe.
Savo Štrbac iz dokumentacionog centra „Veritas“ ocenjuje da je pakt prvenstveno motivisan političkim interesima. Hrvatska ga koristi za jačanje vojne industrije i izvoza, Albanija za približavanje EU, dok Priština nastoji da se predstavi kao suverena država. On ističe da su odnosi Srbije i Hrvatske danas lošiji nego tokom devedesetih.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković poručio je da ovaj sporazum predstavlja direktnu provokaciju i ugrožavanje stabilnosti regiona. Prema njegovim rečima, uključivanje Prištine u formalne bezbednosne aranžmane krši Rezoluciju 1244 i narušava postojeći okvir međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji.
