Biološka starost pokazuje u kakvom je telo zaista stanju, bez obzira na to koliko godina imamo po datumu rođenja. Na nju utiču svakodnevne navike poput ishrane, sna, fizičke aktivnosti, nivoa stresa, ali i pušenje, alkohol, genetika i hronične bolesti. Zbog toga se može desiti da neko ko je mlađi po godinama ima „starije“ telo, dok osoba sa zdravijim navikama može imati organizam koji funkcioniše bolje od očekivanog za svoje godine.
Stručnjaci ističu da ubrzano biološko starenje može biti povezano sa većim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa, gojaznosti, slabijeg imuniteta i drugih zdravstvenih problema. Ipak, dobra vest je da se na biološku starost može uticati: redovno kretanje, kvalitetan san, uravnotežena ishrana, manje stresa i redovni pregledi mogu pomoći telu da sporije stari i duže ostane vitalno.
