Rezultati pilot HPV skrininga sprovedenog u Srbiji pokazali su da je infekcija humanim papiloma virusom prisutna kod 13 odsto testiranih žena, odnosno kod svake osme, dok su promene na ćelijama grlića materice registrovane kod znatno manjeg broja ispitanica. Ovi podaci potvrđuju da je rano otkrivanje ključno i ukazuju na mogućnost značajnog unapređenja nacionalnog programa prevencije.
Projekat, koji je sproveo Institut za javno zdravlje “Batut” uz podršku Ministarstva zdravlja i UNFPA, obuhvatio je 10.000 žena starosti od 30 do 65 godina na području Beograda i Niša. Od ukupnog broja, 13 odsto bilo je HPV pozitivno, 3,7 odsto imalo je pozitivan citološki nalaz, a kod 2 odsto žena oba testa su bila pozitivna. Podaci pokazuju da je HPV infekcija daleko rasprostranjenija od samih ćelijskih promena, što je u skladu sa medicinskim saznanjem da većina infekcija prolazi spontano, ali da upravo one koje se zadržavaju predstavljaju glavni faktor rizika.
Prevencija kao prioritet
Ministarstvo zdravlja stavilo je prevenciju i skrining programe u sam vrh svojih prioriteta. Prema rečima pomoćnika ministra prof. dr Nebojše Tasića, država je obezbedila stručan kadar, vakcine i organizovane programe, ali njihov uspeh zavisi i od odziva građana. “Rezultati pokazuju da je oko 13 odsto testiranih HPV pozitivno, što dodatno potvrđuje važnost ranog otkrivanja. Skrining nije samo individualna odgovornost, to je pitanje javnog zdravlja”, poručio je Tasić.
Mlađe žene najviše pogođene
Testiranje je obuhvatilo 14 visokorizičnih tipova HPV-a, uključujući tipove 16 i 18, koji su odgovorni za najveći broj slučajeva raka grlića materice. Najveći broj pozitivnih nalaza, kako HPV tako i citoloških, zabeležen je u starosnoj grupi od 30 do 34 godine, što naglašava značaj pravovremenog uključivanja u skrining. Prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta “Batut”, ističe da se dugotrajne infekcije visokorizičnim tipovima HPV-a smatraju odgovornim za oko 95 odsto svih slučajeva ove bolesti u svetu. Kako je razvoj bolesti spor, postoji realna mogućnost ranog otkrivanja i lečenja. U Centru za mikrobiologiju Instituta “Batut” dostupna je detekcija i genotipizacija HPV-a za žene sa uputom ginekologa, odnosno za muškarce sa uputom lekara opšte prakse.
Statistika i značaj vakcinacije
Prema podacima Registra za rak, u Srbiji godišnje u proseku oboli 1.133 žene od raka grlića materice, a 440 izgubi život. Bolest se češće javlja posle 35. godine, dok se najveći broj obolelih beleži u uzrastu od 55 do 59 godina. Rizik od smrtnog ishoda raste posle 50. godine. Ohrabruje podatak da je u poslednjoj deceniji zabeležen pad mortaliteta od više od 12 odsto, kao plod preventivnih mera i unapređene dijagnostike.
Gorica Đokić iz Udruženja “Progovori” naglašava da rezultati otvaraju prostor za širu primenu HPV tipizacije kao skrining metode, jer omogućava ranije otkrivanje rizika. Takođe podseća da je HPV vakcina moćan alat prevencije, besplatna za decu od 9 do 19 godina, i da je za dugoročno smanjenje broja obolelih neophodna kombinacija vakcinacije i redovnih pregleda.
Prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije, objašnjava da Srbija već desetak godina ima organizovani skrining sa Papa testom kao centralnom metodom, ali da program nije zaživeo u očekivanoj meri. “U međuvremenu, u svetu se sve više koristi primarni HPV test. Neke zemlje su već zamenile Papa test ovom metodom. Srbija je među zemljama koje uvode HPV test kroz pilot projekte, a rezultati će nam pomoći u donošenju daljih odluka o unapređenju nacionalnog programa skrininga”, rekao je Stefanović.
